Долазећи са југа у јужноугарске крајеве, Срби су понели са собом и своју особену српско-византијску културу и ћириловску писменост. Без школа, она се није могла дуго одржати. После Велике сеобе чињени су покушаји за оснивање основних школа у Банату 1698. и 1706. године. На крајњем југу ове регије, у Ковину, прво училиште везано је за име свештеника Пане, који је у периоду од 1695. до 1705. године подучавао писмености неколицину ђака.
Два бурна столећа касније, у години када се песник чије име носи, чика Јова Змај, придружио у вечности својим „Ђулићима“, 1904. године основана је наша школа. Тада је донета одлука аустроугарских власти да се у граду отвори и Грађанска школа са наставом на мађарском језику. Грађанска школа почела је са радом у згради основне школе, док је садашња зграда сазидана 1911/12. године. Наставнике је плаћала држава, а школовање је трајало четири године.
Новоизграђена зграда била је модерна и одговарала је тадашњим савременим условима рада. Опремљена је потребним училима и опремом, од којих се невелик број још и данас чува. Нешто касније, за потребе Соколске организације, изграђена је и фискултурна сала. Школа се постепено проширивала тако да је у року од четири школске године добила сва четири разреда. На том нивоу одржала се до Првог светског рата. По његовом завршетку 1918/19. године одржани су испити за ученике чије је школовање омео ратни вихор. Године 1919. одлучено је да се отвори школа на српском језику, а да генерације које су наставу похађале на мађарском језику школовање доврше на том језику.
Недуго потом, редован рад пореметио је Други светски рат. Школа је добила комесара, исељена из зграде и смештена у окриље Српске цркве, у просторије Српске црквене општине. Политика окупационих власти није успела да спречи продор антифашистичких слободарских идеја међу ученицима и наставницима. Доласком ослобођења, после краћег прекида, школа наставља са радом у просторијама тадашње основне школе, а исељавањем војске поново ради у својој згради. Одлуком нових власти од 11. јануара 1945. године укида се Грађанска школа и претвара се у Нижу гимназију, да би касније добила назив Непотпуна мешовита гимназија Ковин. Због повећаног броја ученика морао је да се отвори интернат — посебно за мушку, а посебно за женску децу.
Увођење седмогодишњег, а касније и осмогодишњег школовања отворило је проблем простора, што је иницирало идеју о претварању непотпуне у потпуну гимназију. Међутим, због популаризације средњих стручних школа, до прерастања у потпуну гимназију никад није дошло. Године 1950. заменом својих обрадивих површина школа је омогућила изградњу стадиона малих спортова у непосредној близини.
Од 8. септембра 1957. године до данас школа ради као основна школа, непрестано се усавршавајући како стручно, тако и материјално. Школске 1975/76. године реконструисана је зграда, оформљена су три кабинета, девет специјализованих учионица, уређена је фискултурна сала.
ШКОЛА ДАНАС
Ослањајући се на овако богату оставштину, школа је данас савремена васпитно-образовна институција јасне визије, великих планова и високих постигнућа у раду са ученицима у матичној школи у Ковину и у комбинованим одељењима у суседном селу Малом Баваништу. После три и по деценије коришћења и уз веома скромна издвајања за одржавање, непрестано се јављају као неопходне значајније инвестиције како би се услови рада одржали и прилагодили захтевима које пред просветне раднике ове школе поставља нови наставни програм и савремена педагошка мисао. И поред изузетно тешког материјалног стања, свестраним ангажовањем изналазе се решења; школа се готово свакодневно уређује и опрема, о чему можете читати на овим страницама.
Максималним напорима управе, радника школе, ученика и родитеља, из дана у дан се остварују значајни резултати у васпитно-образовном раду. Недавно је опремљен још један информатички кабинет, покрећу се и остварују бројне активности, а већ с почетком сваке школске године нижу се успеси на такмичењима: Змајевци освајају прва места у научним дисциплинама, техници, информатици, као и у спорту и уметности. „Змајева“ школа није острво — она је део свог града и о њеном раду се редовно може чути на радију, прочитати у бројној штампи или на овом сајту који ажурира Сектор за односе са јавношћу.
Мада у скромним условима, школа је више од столећа храм просвете и културе, расадник нових талената и кућа из које у живот полазе младе генерације вредних и честитих људи.